„Izgubljena igla“ je video tok fragmentarnog montažnog pravca i moguće je da priziva tezu Waltera Banjamina o Bilddenken 'mislećim slikama', ostacima kojima se približavamo istini o zbivanjima, a moguće i emocionalnom usmerenju ka obrisima prošlosti, ili čak, materijalnom prtljagu nestalih ljudi i njihovih odnosa. Prilozi prošlosti počivaju između fotografije i zaborava, onakvi kakvi su zaista i bili u 'noći i magli' birokratsko pedantnog ideološkog nasilja demonske prirode nacionalsocijalizma i 'konačnog rešenja'. Lutanje kroz ruševine, ostatak i zaborav kao imaginarni muzej religije, grada što je sa svojim nestalima i stratištem kakvo je 'Sajmište' ili Judenlager imao i Beograd, izgleda da u dubinama zaborava krije izvestan preobražaj intimnosti, redak i dragocen kao što je uspomena iz potisnute zone davnašnje realnosti. Današnjica zahvata opštu informatičku mrežu medija i zaslepljujuće opasnosti raznih fundamentalizama, tesnace izmaklog i neuhvatljivog upamćenog događaja, ličnosti i njihovih, za nas, u protoku vremena sve daljih trenutaka. Šta se više još može pobuditi? Učiniti vidljivim sloj iz prošlosti pod kojim je udaljen neki od naših gubitaka, tamo gde se odvija i u vremenu udaljuje čin oplakivanja i iščezle realnosti otrgnutog, nasilno sklonjenog i poništavanog postojanja.“ /Nikola Šuica/